Malo ima beograđanininina i njihovih gostiju koji ovom džadom nisu prošli i bacili pogled na brojne znamenitosti kojom Bulevar (dovoljno je reći ...) obiluje ...
Put koji su trasirali stari Rimljani za svoje soldate, Turci koristili kao vezu sa Carigradom, Srbi su imenovali po poslednjem vladaru iz dinastije Obrenović, mučenim Aleksandrom koga su, skupa sa dragom Dragom geknuli 1903, neće se on nama tu sa nekom petljati, kralj je to, jašta ...
Posle su je došlo do oslobođenja i revolucije, pa su i one pretočena u imena ove poznate ulice, duge od 7 do 9 km, zavisi ko i kada je gledao ...
Od Stambol Kapije, preko Batal džamije i Vračarskog brega, pa sve do Boleča, Bulevarom su gazile mnoge vojske, narodi i poneko goveče, pamti ta kaldrma slavlja i ratova, pijačnih gužvi i mitinga, zastava svih boja i dezena, Druga Starog i Čiča Ćoru, Cecu i Pankrte ...
Kako reče Mića Stamenković u svojoj knjizi, tridesetih godina 20. veka od pijace Đeram do Cvetkove kafane odvijao se sav društveni, trgovački i zanatski život u ulici popločanoj kamenom kockom, sa jablanovima i drvenim mostićima preko šančeva sa obe strane, uz bunare i petrolejke jer struje i vode nije bilo ni u naznakama, dok su trgovci siromašnim komšijama davali robu na beskamatni kredit, prateći eskontnu stopu i razvoj svetske ekonomske situacije, jebe im se baš ...
Kafanu "Lion" posećivali su činovnici, oficiri i učitelji, viđeniji ljudi tog vremena, pa se tu igrao i bilijar, šah i domine, plesalo se i pevalo, Zarubica još nije krenuo sa ekstazijem, to je došlo posle ...
Đeram je dobio ime po dva stara vodovoda (Đeriza ...) koja su dovodila vodu do grada (Čukur-česme...), odakle bi nego iz Mokrog Luga, odakle sve dobro i zdravo dolazi, jašta ...
Naš veliki komediograf i začetnik pokreta Demagoga napisao je za kafanu "Sibirija" da je bila "bestraga udaljena od varoši ...", blizu starih kozara i Sedam starih kuća, mestu gde je beogradska Opština sagradila tramvajski depo i spavaonice za radnike ove (još uvek...) najmodernije vrste transporta ... To vam je današnji kraj oko opštine Zvezdara / Vukovog spomenika ...
Na kraju Bulevara svoj trag su ostavili i Čerkezi čija je naseobina bila negde kod današnjeg "Kluza", a ostala je i poslovica "Đeram bije Terazije" (jer je tamo sve bilo jeftinije), o čemu svedoči i poseban deo istorije Bulevara sa haubama i kartonskim kutijma na kojima se moglo naći sve - od poluosovine za Ladu do dugmadi za Versaće haljinče ...
U Bulevaru je nekada radilo dvadesetak kazandžija, da bi opstao samo jedan, majstor Viktor Kolar (peta generacija na istom zanatu ...), kod kafane "Openac" (najbolje hladno pivo pod prastarom lipom ...), koji kaže da je najviše narudžbina za rakijske kazane bilo za vreme NATO bombardovanja jer su ih montirali kao tajno srpsko oružje ...
O kafanama bulevarskim mnogo bi se toga moglo pisati, ali su karirani stoljnaci, limene piksle i uvošteni karafindli lepo ušuškani u sećanja svih onih koji su tu imali prilike kvalitetno vreme provesti, ne bih ja tu ništa menj'o - Smederevo, Zlatno Brdo, poslastičarnica Bombaj, Lipov Lad, Lion, Starac Vujadin, Stari Đeram, Oplenac, gradski deo je već fenseraj ...
E, u tom karakazanu svega i svačega rodio se i ja, blentavi potomak Kordunaša i Bosanke, u trošnoj radničkoj kućici pored same Cvetkove pijace, majka olajisala pod jer je šupa bila dograđena nad senkrupom, a ćaća, lola, vazda bio negde službeno, pa kako ...
Detinjstvo proveo šetajući ulicom čije sam ordenje tek kasnije upoznao, a mirise nosio kud kod sam krevet parkirao ...
Danas je na tom mestu livada (pored taksi-stanice...), nikada nije napravljen stambeni objekat na tom ćošku, valjda je svakom bilo jasno da se posle Džingisa Tatari sele dalje ...
Često, kada prođem pored Cvetkove pijace, pogled mi skrene na tu livadicu te joj pošaljem poljubac, samo zavičajnoj travi znan ...
Нема коментара:
Постави коментар