Došla dva nadobudna omladinca, havajke included, na tablu kod prevejenih majstora ove igre kako bi platili školu radi kasnijeg razvoja i esnafskog pisma ...
No, sreća ne gleda uvek u pravcu zaslužnih no zna i namignuti nižnjima kako bi joj zahvalni bili te jedan od omladinaca ostade na potu sa ovlašćenim predstavnikom voždovačkog klana koji ga je žarko gledao preko gomile para na stolu ...
Tišina probija oblak duvanskog dima u rane jutarnje sate, laka vestern muzika, napeto kao feder u vojničkom krevetu ...
Zadnja ruka, sve što se te noći vrtelo od para sada je na stolu, iskusna džomba stavlja malu kentu na sto, a ja u rukama držim tri dame i dve desetke, ruke drhte, razmišljam o pravcima strateškog povlačenja i osmehu koji bih svakako trebao izbeći ako želim i dalje jesti čvrstu hranu ...
Spustio karte na sto, gleda on mene, gledam ja njega, ćutimo, čekam finale ...
Podiže se baja, pruži ruku i reče : "Srećno ti bilo, da ih lepo potrošiš na ribe i piće, jesi čuo ..."
Htedoh da ga poljubim, ali mi se javi da bi to moglo biti pogrešno protumačeno, pa izbegoh intimizaciju i uljudno se zahvalih uz par prigodnih reči ...
Odoše njih dvojica, Švale i ja se pogledasmo, para na stolu za novog keca, sreće u čoveka ...
Pokupismo papiriće, prebrojasmo, dogovor šta i kako, socijala i kolektivni duh je još uvek bio u modi, pa odlučismo da cela ekipa krene na more ...
O tome smo nedavno debatovali, ali je nedostatak para bio ključna stavka u relativizaciji teme ...
S obzirom da je došlo do kapitalne promene, sutradan smo okupili ekipu i saopštili im radosnu vest, pa su krenuli dogovori oko detalja ...
Gde ćemo, u Rovinj, naravno, mesto je u trendu, pola Beograda je tamo, kako ćemo, vozom, naravno, najjeftinije je, šta ćemo za spavanje, šatori, naravno, ko ima, nema niko, ako, iznajmićemo na Autkomandi 5-6 komada, taman za nas petnaestak, klopa, snaći ćemo se već ...
Kada smo uradili kompletnu matematiku, skontali smo da od para osvojenih čistom i poročnom kockom možemo pokriti komplet troškove, a svako nosi još po neku sitnu kintu za zezanje ...
Ekstra !
Počele pripreme, ideje pršte na sve strane, entuzijazam miriše kao prolećni bosiljak ...
Krenuli, svi u jednom kupeu, gitara, pesma, veselo celu noć, stigli ranom zorom, stopirali do kampa "Beograd", našli mesto za indijanski logor, šatori u krug, namestili, pravac more uz obaveznu vrisku i merkanje onog crnookog devojčurka čiji šapat se i u najvećoj galami čuo ...
Dan za danom, pasulj za gulašem, priča za pričom ...
Baza i press centar su nam bili u Pampur-baru nedaleko od šatora, gde sam i držao prevodilački šalter za drugare koji se nisu baš najbolje snalazili sa stranjskim jezicima (tarifa : pomfrit i koka kola, PDV uključen...), a poželeli su da se druže i neobavezno ćaskaju sa raznoraznim spesimenima ženskog roda iz Nemačke, Švajcarske, Danske, Engleske i ostalih proleterskih zemalja ...
Dok nije došao Miša sa preslatkom Dankinjom, hajmo brate, ono tvoje, znaš, kakve oči, divan glas, sanjam te, užinu preskačem i taj rad ...
Naravno da mi je mali crveni sa repićem na ramenu rekao šta je imao da mi kaže pa sam neznatno izmenio tekst, dok je luče svoj blagi osmeh i krupne oke polako povlačilo u senku i počelo da se mršti ...
Nažalost, morao sam drugaru da kažem kako ne postoji fluid, da ona nije zainteresovana i da će morati svoje druženje da potraži na drugoj adresi, eto, šta ćeš ...
Nemalo se iznenadio kada je dotična dama sutradan ujutru izašla iz mog šatora da se protegne, te smo akademski rešili malu nesuglasicu kasnije, mislim da je shvatio prednosti primenjene lingvistike ...
Neki dobrodušni Nemci su shvatili da im se ne isplati ostavljati Najk patike i Lakosta majice na kanapu ispred šatora jer bura sa mora jako, jako duva i to očas nestane ... Jeste ...
Kotlić koji se nalazio između šatora bio je u svakodnevnoj funkciji, te smo shvatili prednosti gotovih jela i poslali zahvalnicu Karneksu ...
Jedini kreon (jeste, pravila novog romantizma su nalagala da se i muški šminkaju ...) koji smo koristili pred izlaske u čuvenu diskoteku "Monvi" bio je tako tup da smo se kladili ko će prvi da izbije oko, srećom, izveštili smo se pa su zvuci Durana Durana, Depešeta Moda i Euritmiksa plovili oko momaka sa izražajnim pogledom, belom razdrljenom košuljom i tesnim pantolama dok su se mladjahne inodame lepile na njih kao mušice na ... med, da ...
Mlađahni pevač Dima nas je, po povratku, uveseljavao nežnim zvucima gitare (moje, dobijene direkt iz Andaluzije, koju mi nikada nije vratio ...), Krivo je more, Crni leptiru i tako to, pa smo neretko dočekali starog prijatelja sunce koje je lagano sa pučine mahalo da je vreme za počinak ...
Samo labava žica nas je delila od nudističkog kampa Monsena, te smo bili česti gosti u obilasku i proveri sanitarija i ugostiteljskih objekata, kao i mladeža na damama koji mogu biti jako opasni na suncu, pa ih valja malo zakloniti ...
Igrala se odbojka, košarka, fudbal, društvo je počelo da se širi aritmetičkom progresijom, prilazili su nam ljudi iz Novog Sada, Kraljeva, Niša, veseli se sve selo ...
Direktor Darwila je došao sa dve ćerke iz Švice, nisu se mrdale od nas, verovatno zbog elokvencije, dugo sam se posle dopisivao sa jednom od njih, malo je falilo da ..., no, nije važno ...
Polako se približilo vreme kada su sredstva počela opadati a vreme za povratak došlo u najavi, pa smo počeli da se polako pakujemo i pripremamo za odlazak, napunjenih baterija i osmeha koji se ni master špahlom skinuti nije mogao ...
Nekoliko godina je potrajalo to druženje, ekipa je bila sve veća, dogovor je pao i sa ljudima iz drugih gradova te smo se okupljali u isto vreme na istom mestu, bilo je zaista svega ...
Dok sve to nije dostiglo svoj zenit i, kao i svakoj lepoj priči, počelo da opada i odlazi u priče koje su se u dugim beogradskim noćima prepričavale ...
Nekoliko godina kasnije, dobio sam i posao u istom kampu kao animator, prešao posle toga u Međunarodni omladinski kamp Škarabe, vodio program na terasi, radio u diskoteci No 1, družio se sa poznatim facama, bio na posteru džumle sa prepoznatljivim crvenim bermudama, dočekivao goste iz mnogih zemalja (između ostalog i Eskime sa Grenlanda u pratnji profesora iz Danske kojima nisam uspeo objasniti delegatski sistem u tadašnjoj Jugi - ostala mi je fokina koža kao uspomena ...), žario i palio ...
No, ipak je najslađi ukus leta ostao posle tog prvog odlaska u Rovinj i otkrića nekog sasvim novog, lepog i veselog načina života koji sobom nije nosio teret obaveza i odgovornosti već samo osmehe, ljubav i pesmu ...
I posle toliko godina, kada snegovi šaraju preteklom kosom a tišina postaje često najbolji prijatelj, rado se setim i obavezno nasmešim kada iz paketa uspomena izrone poznati likovi, mesta i događaji ...
Neka ih, nek vremešnom vuku društvo u dugim noćima prave ...
Нема коментара:
Постави коментар