Sivko

Znaju ljudi pisati predivne basne, pune pravih pouka i mudrih reči, no ih je mali poljski miš, Sivko, slabo čitao ...
Nešto mu je vremena zafalilo ...
Dok je jurio za zrnevljem žita i kukuruza, iza starog ambara i nešto niže, u polju, eskivirajući razne karnivore koji, nešto mu se javilo, nisu baš za priču bili raspoloženi ...
Njegov mali život bio je prilično jednoličan, moglo bi se reći i dosadan ...
Ako ste visoko na lestvici sisara ...
Njemu je svaki korak, šum lišća na starom hrastu, radost zbog punog stomaka, smena senki i brundanje traktora predstavljalo mesto u prvom redu Kolarca, ložu na omiljenom stadionu i jubilarnu nagradu u firmi ...
Dan za danom, razigrani Sivko je, mrdajući brčićima i nakrivljene glave, pronalazio novo blago u samo njemu znanim uglovima, bez brige o komunalnoj politici, razvoju malih i srednjih preduzeća i teritorijalnom integritetu ...
Radovao se suncu koje greje i ukusnom parčetu slanine sapunjare koje je nekom ispalo, miru u svojoj rupi bez slika impresionista iz rane faze i tišini koja sigurnost znači ...
Čuo je simpatičnu omladinu koja je krpenjaču iznad njegovog komfornog dupleksa ganjala, dok su mu damari odzvanjali njihovom cikom ...
Prošlo ...
Vreme je da ponovo odgovori zovu krčećeg stomaka, pa je krenuo u nove pohode, sledeći mirise koje bi mu doneli spektar svih boja sreće ...
Bez kontemplacije o broju dana koji su mu određeni na rabošu života, papirusima mudrosti i vidjenim reinkarnacijama ...
Već o svakom malom trenutku svog života kao daru koji mu je neko poklonio, ne tražeći ništa zauzvrat ...
Neka su ti srećni i mrsni puti, Sivko, moglo bi se od tebe štošta naučiti ...