Rakija

Djokooo !
Ja, Djuro ?
Dje si poša, jel u grad ?
Ne ja, no u Kanjuge nova mučenica danas stiže.
Pa kud bez mene, vuci te izili. Počekajde malo, da nazujem kondure, idjemo zajedno.
Dela, Djuro, rode, dela ...
Sjećaš li se, Djoko moj dobri, kako ljetos dovršismo onu bačvicu pa se š njome pozravismo.
Jah ...
Dobra beše, suzu š njome da umiješ ...
Jah ...
Biće i ova dobra, zna stari Kanjuga uzvarit pravu, još ga niko nije preteka ...
Jah ...
Dela, Djuro, nazuvaš te kondure ka da ćeš u svadbu, poitaj ...
Evo, evo, nijesu Njemci na Sajavcu ...
Jah ...
Ajmo de ...
* * *
Oooo, Kanjuga, domaćineeee !
Oooo !
Ima li te, primaš li goste zvane i nezvane ?
Dela, ljudi, dela, eno ga kazan podno gumna, očas ću ja, sjedte ...
Ako, ljudino, ako, samo ti poslom ...
Dje ćemo sjest, Djuro, na de one klupice kod ljeske, valja ...
More, rode, more ...
Jah ...
Ene Kanjuge, nosi nešta ...
Vazda je to čoek na mestu bio ...
O, Kanjuga, mrsni ti dani, što nosiš to ?
Eto, malo, da založimo, valja rakiju uparit, da ne legne uprazno ...
Jel to to sir iz čatrnje, onaj pravi _
Jest, Djuro, taj, i malo špeka da zamiriše ...
E, Kanjuga, milo moje, valja ti svaka ...
Dela, dela, založite malo pa da umotamo koji cigar i probamo ovu ludaju ...
Djeca ti pevala, Kanjuga ...
Ajd, valja se ...
Evo mi i prvog čiža mučenice, daj da ne utekne kuda ...
Jah ...
Jah ...
Bruhuhuhuhuh ....
Dooobra ...
Dooobra ...
Ova ti šest jezika govori, ni na dvoru Titinom je nema ...
Grize ka ular bijesnog vranca, sunac ti žarani ...
Dela, dela, uspite još ...
Neka, Kanjuga, polako, da nam noge ostanu dje jesu, valja nju lagano, dug je dan ...
Jah ...
Nego, Kanjuga, rode, uspije li ti prodat neku butelju ove tvoje žujke kad si iša u grad onomad ?
E, moj Djoko dobri ... Da je sreće bilo te da nisam ni iša ...
Što, dobri moj, šta bi ?
Doša ti ja na plac, stočni dan, ljudi kamare, reko ja sebi, biće zaular nešto i za me grešna ... Postavi se ja više nekog Rade iz Ćuluma, doćero čoek prasce, dvaestinu komada, svi ka upisani, velim, proće tu dosta naroda... Tako i bi ... Dođe jedan, nisam još ni cigar stiga uvit, pita, čiča, kolko ti je ova rakija i valja li ? Da ti pričam bijeli dan do podne, ne ima zemana, no ti probaj na sefte, pa ako valja, lako ćemo za cijenu ... Te nagnu on, nako muški, ima cug, dva vola da okupa ... Kaže, dobra, malo se osjeti na bure, al dobra ... Tu me nešto žignu u glavu pa mu reko - kako se osjeti ? Pa neću ga u gaće držat no u bure, mora se čut i sa te strane rakija, ako ne ima toga, ne valja ... On jope - ma dobra je, ne velim, no malo ko da nako, znaš, vonja ... Tu mi smrče i ja ti onu rakijetinu pred njim u jendek prosu ... Kad sam se za drugu uhvatio, on mene za ruku - Ma, dje ćeš, jadan ne bio, samo sam ti nako reka, nemoj duše grešit ... Ja to ne mogadoh izdržat te mu sasuh - nije mene ćaća učio da pečem rakiju kad tebe ni u pogledu majčinom bilo nije da bi sada krv pio, jes čuo ! Ako ne valja, neće je ni bit ! Ja je sapeko, ja ću je i prosut. Tako i bi. Gleda narod, misli se, kaka je ovo budaletina, nije on sam u glavu ... Te ti ja tako napojih jendek sa četir butelje, zacrvenio se u licu ka proleterska zastava, ni jednu više ne izgovorih no se spremih kući poć ... Kad meni Rade, onaj što prasad doćera, reče - počekaj, čiča, iđem i ja natamo, idjemo skupa s mojijem Fergusonom ... Pođosmo skupa, a on meni veli - jel, čiča, sreće ti, šta ono bi sa rakijom ? Ne pitaj ništa, Rade, sine, jebem ti i rakiju i puste pare, kud se naćera da ovde dodjem, vuci me izjeli ... Da mi neko na čast i obraz udari, nijesam ti ja za to, makar kruva do sudnjeg dana ne izio ... Ma, čiča, veli on, to ti je stalno tako, ima svakakijeh ljudi, oni samo dodju da se mufte rakistine obloču, nijesi vljda to zaistinu mislio da on nešto o rakiji znade ? Pušti ti njega i njegove budlaštine, no mi žao one rakije, budjur je baci ... Neka, Rade moj, neka ... Ima nje još za takijeh bataljun ... Valja meni zdrav u glavu još biti, pa neka se on misli što je i kako učinio ... Jah, čiča, i ta ti je dobra ... Te ti tako ja završih moju trgovačku karijeru, dobri moji ...
Neka, Kanjuga, neka, ako si, i ja bi tako, ni mrvu drugojačije ...
Jašta, more ...  Psi mu kosti lizali, da je meni tako pto reka, izio bi on i onu butelju i kondure pride ...
Jah ...
Jah ...
Neka, bilo to, neće više, dobri moji, hajte vi, da naspem ja još ove mučenice, valja ...
Dela, Kanjuga, dela, ova nam je mučenica obraz tolko puta sačuvala da je sade brukati ne smijemo, jel tako, Djuro ?
Jašta neg je, tako i nikako drugojačije ...
Zdravi bili !
U zdravlje !
Svako nam dobro jutro pogledalo !

Stara lipa

Sretoh njene oči, ogledalo duše i pašnjak bistrine ...
Videh laki korak kako u damarima zvoni ...
Osmeh koji usne čulne dozva k meni dužnikom me večnim čini ...
Reči kao perle kotrljaše se po starom kafanskom stolu, no se čuti ne dadoše  ...
Krošnja stare lipe šeretski mi je kroz prozor sa starim zavesama namigivala ...
Dok mi nektar njenog šapata ne donese spokoj ...
O, oci otaca mojih ...
Lutanja više nema ...
Duša je duši krletku našla i rado poklonila ...
Sreći se ime zna ...
A miris stare lipe me uvek na nju sjeti ...
I nove dane najlepšim nitima kroji ...

Nico

Doša ja uljeto kod komšije Nice, dobar dan, dobro zdravlje, sve kako valja i dolikuje ...
Može l jedna domaća, kakvo pitanje, naravno, samo da ne zagorča od samoće, sipaj namah dvije ...
Šta ima, kako Cila, Mirjana, dobro su, kod tebe, štima, gura se, tavelja ...
Ma ...
Znaš li ti, dobri moj, da su ovi novi zabranili da držimo oružje u kući ? Ni praćku ne smiješ držat, namah dođu, oduzmu i globe ka dahije ...
A đe će naš šoek bez puške, ka da bez gaća oda, znaš i sam ...
Jah ...
Te mi pre neki dan dođoše u jutarnju vizitu krmače dvije divlje sa prasićima na gomili, sve mi krumpijere i kupus izjedoše, znaju to one, u papak im se serem ...
Ranije mi nije bio problem, ispucam dva čatrnje nularice, očas se razbeže i dobro promisle oće l jope doć ...
A sad ...
Šta da radim ...
Da ih lepo zamolim da padnu mrtve, valjda će me poslušat ...
Još ako im objasnim fino da je sad taki novi zakon, sve će one namah četir u vis ...
Jah ...
E, lepi moj ...
Predzadnje nam je vrijeme došlo ...
Još ako nam ovu mučenicu zabrane, da krenemo žito kuvat istog sata ...
Jah ...

Metronom

Tik-tak, tik-tak, tik-tak ...
Metronom kuca te godine, mesece, dane, sate, minute i sekunde broji ...
A u njih svašta stane ...
Sreća, bol, radost, dešper, mirne vode i uzburkano more ...
A čoek prosti kano balvan na Vrbas vodi plovi dalje ...
Sabira i skuplja sve što mu vetar nanese i zemlja šapne ...
Slaže u neki svoj album, folder, škrinju, sve čuvajući za neke mirne dane kada će to nekom ispričati i s melanholičnim osmehom setiti se baš onog jazavca što se u paprati krio i zapaljenog filtera 57-ice, bem li im nanu što ga pakuju naopačke ...
Vreme lukavo prolazi i album stenje pod pritiskom obilja materijala, overload se naslućuje ...
A nikako da dođu ti mirni dani i trenuci reminescencije ...
Sve dok, jednog nervoznog dana, kada se skupi tušta i tma jada, insan obični ne kaže sebi :"More, da se nosi sve u tri pičke lepe materine..." i sadržaj albuma isprazni u nabujalu reku, da se bar ribe nečemu obraduju ...
Misleći da je time očistio tragove svoje i da će rasterećenje brzo doći ...
Zajebo se u startu ...
Madr Nejčr se pobrinula da se neki folderi ne mogu obrisati ...
I te slike ostaju, spakovane, isplivaju i nezvane, uz uh i oh i eh ...
Sve dok metronom kuca ...
Tik-tak, tik-tak, tik-tak ...

Orden ...

Dugo je stajao na prastarom šifonjeru u letnjoj kuhinji ...
Jedinoj prostoriji u kojoj su se svi okupljali - tu se ložilo, kuvalo, jelo, pričalo, dremalo ...
Djed mi jednom reče, kada ga priupitah za to šareno parče gvožđa sa nekom lentom, da ne mrsim mnogo ...
Valjda ga je mrzelo da priča ...
Dugo godina posle njegovog odlaska na nebeske pašnjake, saznao sam da je to parče gvožđa značilo mnogo ...
Njemu i mnogima koju su pravo značenje zvezde na njemu znali ...
Zarozgaj jednu i za mene gore, đede, davno ga zarozgali nismo ...

Elegance ...

Vavijek sam polagao dosta na etikeciju, izgled i protokol ...
Osnova svega - dolično ponašanje i adekvatan outfit znali su mi u životu pomoći i kada reči zataje ...
Zato sam uvijek bio spreman poslušati modne savete, znajući da će pažljivo oko posmatrača u čistim manžetnama i vešto usklađenim trendy bojama prepoznati vrednog sagovornika i profesionalnog poslovnog partnera ...
Viva la revolucion !

 

Mačak

Ima tamo jedan mačak, boy ili manjina ...
Dečačke duše, vazda neku lepu nađe da atmosferu digne, nikad robom, vazda s tobom ...
Dosta smo toga pregazili, popili i izeli ...
Ponekad i zapevali, nije bilo ni toliko strašno za poslušat ...
Goveđi gulaš sa svinjskim nogicama, pasulj eksteritorijalac i brdo životinjskih delova na žaru činili su samo deo slagalice koja je dane u nezaborav odvela ...
Fakat i noći, mora se priznat ...
Neka su mu srećne staze kojima po ovom trošnom dunjaluku hodi ...
Da ga tambura služi i osmeh drži ...

Zamak

Jos kao mali deca voleo sam da se ušuškam jastucima u neki ćošak ...
Zicer za psihijatre, mogli bi ladno da napišu par magisterija i neki doktorat o tome ...
Vazda sam jurio neka skrovita mesta, daleko od pogleda, daleko od buke, daleko od realnog sveta ...
Potraje malo dok čoek ne nadje svoj zamak ...
I shvati da je materijal od koga ga gradi veoma tanan ...
Da treba vremena, volje i strpljenja ...
Kako bi se u njemu osećao najbolje ...
I zato sam na njega ponosan ...
Adresa samo meni znana ...

Tri starca

Pod prastarom šljivom, duboko u dnu dvorišta, dok lagani vetar nosi lišće boje careve kolevke a stari Ferguson negde u daljini svoje rime sklapa, sede tri starca, vršnjaci iz prohujalih ratova, obnova, država i vlasti ... Pored glasnog "Jah..." koje se čuje tu i tamo, u kome je sadržano više mudrosti nego u aleksandrisjkoj biblioteci, prozbore koju s vremena na vreme, vrteći film za koji se ne traži karta ...
"Ono kad je Dane Milin poša na leto u općinu Skakavac,  je li ponija i sugubu tapiju za Štrekovac, nešto se ne sjećam..."
"Mislim da jest, ako se nije što nakomba pive ka što zna, ćaća ga zakarta, još nije tri zore svoj sastavio..."
"Nemoj, Đuro, očiju ti, on ti je valjan momak, sve lijepo poradi po polju, starijima nazove dobar dan i dobru sreću, posluša ako što treba, prinese i odnese, duša mu pevala ..."
"Jeba te patak, Jovo, pa ne mislim mu ja zlo no pričam da mu ne valja ta prokleta piva, odnijela je i bolje od njega. Samo rečem da se šoek dovatio cuce i ne pušća ..."
"Prdavac, nije se on dovatio pive od sreće i slasti, no od nevolje, nemoj se pravit blesav, komušina te izela. Znaš da su izginuli svi u ovom zadnjem ratu što ga nije bilo..."
"Znam mu ja i ćaću i mater još kad su prvi ljudi u selu bili. Nisi moga kod nji pored kapije proć a da te ne svrate i ka ćesara počaste. Nije on moga od njih odmać daleko, sve i da je šćio..."
"Ma, što vam, je, njakavci jedni, samo sam pita jel ponija tapiju za Štrekovac, znaš da će nam je uzet oni drogovoljni, dragovoljni, jebem li im neđelju, već je mirišu od Svetog Ilije. Ako ne nađe tu tapiju i da je onijem kurjacima činovničkim, ode Štrekovac u milu lijepu bez dolame i čakšira. Pa ćemo blago vodit na Lemić Brdo, da omrknemo dok stignemo ..."
"Završio je to Dane, ja ti tvrd stojim, on kad čega dovati, to i uradi. Ako je i koju više popio, nije mozak izgubio, zna i on šta nam svima taj Štrekovaca vredi. Viđećeš, eto kolko sjutra kad mali dođe, reka mi je donijet duhana iz grada."
"Dobro, de, šta ste se navrzli ka buđ na šljivu. Viđećemo, jašta.  Pričamo samo, vjerujem i ja da je on pravi čoek, no samo tako velim ..."
"Jah ..."
"Jah..."
"Jah..."
I tako ...
Dan lagano ustupa mesto mesečevim stopama koje lakim korakom prekrivaju seoski put i na umorne oči koje su ovu smenu mnogo puta dočekale navlači san ...
Starci se lagano razilaze, sutra je novi dan, valja odmoriti i za novu se priču spremiti ...
A lopov šumski, stari vukan, gleda iz Štrekovca, zna ih i on dobro, čeka da starine vrata zamandale kako bi nekim nestašnim kokama laku noć poželeo ...

Blue dani ...

Dođu, nenajavljeni, samo te poklope svojim usahlim rukama i ćutiš ...
Čekaš da prođu ...
Nema glasa u grlu, volje u očima, žara u srcu ...
Pritajiš se kao Prle iza čuburskog ćoška i gledaš kako dobacit do nekog svetla, novog osmeha i potonje sreće ...
Znaš da će doći, ali kreše te mrlja na kalendaru, potrošeni dani koji su mogli biti mnogo lepši, razgovorniji ...
Da, živimo u šit zemlji, da, kriza jede gomna, da, znam ...
Nije opravdanje, nikada ga i nema ...
Ionako ga možemo naći za sve ...
I tako ...
Čekamo da svanu ti novi, bolji dani ...
A ne mislimo da ima onih koji ih nikada dočekali nisu već igraju karte negde tamo, visoko i daleko ...
I onih koji ne znaju šta to znači, rođeni srećni, znaju se obradovati i zgaženom pužu ...
Na kraju lestvice su, svakako, oni koje ništa iz ponora bedaka izvući ne može, njima ni džehennemski šerbet nije sladak ...
Briga me za njih ...
Mislim o dragim ljudima i sebi ...
I čekam, stara sam ja čekalica ...

Momo Kapor - Bre

Pravo je cudo kako covek u tudjini odjedanput pocne da shvata vrednost nekih stvari i reci, na koje
kod kuce nije ni obracao paznju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam
prisutan u nasem svakodnevnom govoru, koliko viseslojan, nabijen svim mogucim znacenjima i
varijacijama... Cini mi se da ne mozemo ni da sastavimo recenicu, a da se u njoj ne nadje makar
jedno bre, bas kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono cuveno, nepostojanoee ee! - koje ima
hiljadu znacenja i intonacija.

Receno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivacki: Ma, idi, bre!
Izazivaèki: Sta je, bre?
Nezno: Ih, bre!

Drvo ...

Ispod prozora na Slaviji ...
Stoji, gordo i čvornovato, već dugo godina ...
Vrapci, svrake i golubovi odmaraju dušu na mrkim granama, zalutale kese nikako da pronađu svoj put ka nebu ...
Gledam i mislim ...
Šta li je sve ono videlo ...
Kakve mirise, boje i zvukove je gruba kora upila za sve ove burne godine života u centru velegrada ...
Moglo bi dosta toga ispričati ...
No, ono i dalje ćuti i nemo posmatra ...
Skuplja i dalje utiske i čeka neka bolja vremena ...
Neka, strpljiv sam i ja ...
Čekam, družićemo se još ...