Stara puška

Uvek, baš uvek ...
Postoji još jedan rov, još jedna tvrđava, još jedan bunker
koji treba savladati da bi bitka bila završena
i život zaplovio tokom mirne vode ...
Ne, sužnji, ne nadajte se ...
Da će ponestati rovova ...
Iza sledećeg novi se kopa ...
I čeka vas, iskusne ratnike
da stamenim korakom krenete ka njemu ...
Dok jednog tmurnog dana
pušku isluženu kao i vaša duša
ne bacite u grmlje, pogledate u nebo
i, sa setnim osmehom,
kažete Njemu da je bilo dosta ...
Tada, i samo tada ...
Oseticete veliko olakšanje
dok se umorno telo prepušta lakom vetru
koje ga nosi u dvorane tišine, spokoja i mira ...
Još jedan laki pogled na izrovanu zemlju ...
Još jedan uzdah optočen sećanjem ...
Još jedan pozdrav svim bitkama
koje će neko drugi sada morati da vodi ...