Freedom ...

Da se na gomilu skupi tabarka puna izgovorenih reči o slobodi, noseća greda bi pala, hrastov parket izgoreo, a prozori završili kod komšije ...
Političari, pesnici, mislioci, kočijaši, poštari, CO2 varioci ...
Svako bi ponešto imao reći na tu temu ...
No ...
Malo je onih koji stvarno znaju šta sloboda sa sobom kao neželjeni dar nosi ...
Opijajući mir, pune alveole, sad neću ni kako ja hoću ...
Tada se hajvan prosti okrene i vidi da njegovi koraci šuplje zvone, da se gromki glas u oblaku gubi, da horizonta nema nigde na vidiku ...
Usahne u svojoj savršenoj tišini i, pružajući ruke ka nebu, prokune svoju slobodu i želje kojima je sate na dunjaluku punio ...
I zažali gorko za lancima i obavezama od kojih je pobegao ...
Dok ih ponovo ne prigrli, srećan zbog velike lekcije koju mu život podari ...
Sve do trenutka kada mu lahor sa reke ne ponovi pesmu o slobodi ...
I novi snovi, želje i nade krenu na svoj put po srcu i duši ...
A vreme na svoju pinjatu teče ...
Kada shvati da je život kao ciganski točak koji ga jednog dana u blato šalje, a drugog ka nebu vine, već je prilično kasno za nove krugove i vreme postaje sve više sivo, bezlično i tiho ...
Dok i ono ne ugasne, pevajući poslednji stih o jednom čoveku i njegovoj slobodi ...