Fuck ...
Koliko puta ponovljena rečenica koja bi trebala predstavljati kompliment, po svim uzansima definisanja čoveka kao društvenog bića, altruiste i nosioca petokrake sa srpom i čekićem ...
Istovremeno, toliko dvosmislena i netačna u modernom okruženju, naviklom na ajkule, mahere i plejere svih boja, mirisa i plesnih koraka ...
Poslednji put kada sam čuo nešto tako, osetio sam se kao da mi je leva noga kraća za 20 cm, dlakave uši već imam, a mukanje mi je osnovni tonalitet ...
Iskreno poželeh da čujem nešto kao : ma, pusti njega, to je zlo, namazan, samo da znaš ...
Ali, ne ide ...
Ostade etiketa dobrice i Kekeca koja te prati kroz život, ma koliko pokušavao preći na drugu stranu, Dart Vejder u štrajku, tanak ratni staž, još manje ranjenih duša na kontu ...
Ako postoji neka škola, makar i kurs na NU, žarko bih želeo upisati, makar i početni II, pa da probam malo izmeniti diskurs okoline i polako uđem u drugu ligu negativaca, sa jasnom orijentacijom za ulazak u prvoligaško društvo najesen ...
Do tada, šta mi drugo ostaje no da breme dobrice nosim sobom kuda god da krenem, vešto ga maskirajući u oblande brateonoznašvrh didaskalija nemušto plasiranih ljudima koje imam čast upoznati ...
Možda, možda neko i poveruje ...
A i šta ja to tebi pričam, kojupimaterinuKPGTbemisebašdaznašštamegledaškojimojanijetvojkažiosamdatenosamdajbreainemoraš ...
Jah ...
Нема коментара:
Постави коментар