Osmeh

Najmoćnijom čarolijom blagosiljan,
kroz oblake i kišu radosno koračam ...
Srećan zbog osmeha tvog ...
Srećan zbog pogleda tvog ...
Srećan zbog dodira tvog ...
Dok grimizno lišće jeseni
prelepu igru boja
u koren duše slaže ...
Svet je skroman,
baš kao i znanje lomno,
dugi su dani i puste priče
u kojima tebe nema ...
Željom i voljom,
srcem i dušom,
moćnom rukom i nežnom rečju,
svoje ti srce darujem ...
Neka svetli u tmini ...
Neka peva u tišini ...
Neka pleše u pustoj dvorani ...
Kao mali splav,
nošen burnim talasima,
postojan i uvek prisutan,
za nežne ruke i toplo oko
koje mi sreću podariše ...
Dok te snovi nose u neznane zemlje ...
Dok ti ptice o planinskom smilju pevaju ...
Dok ti ljudi o muci pričaju ...
Neka te ove verse
osmehu najlepšem vrate ...