Zamak

Jos kao mali deca voleo sam da se ušuškam jastucima u neki ćošak ...
Zicer za psihijatre, mogli bi ladno da napišu par magisterija i neki doktorat o tome ...
Vazda sam jurio neka skrovita mesta, daleko od pogleda, daleko od buke, daleko od realnog sveta ...
Potraje malo dok čoek ne nadje svoj zamak ...
I shvati da je materijal od koga ga gradi veoma tanan ...
Da treba vremena, volje i strpljenja ...
Kako bi se u njemu osećao najbolje ...
I zato sam na njega ponosan ...
Adresa samo meni znana ...