Metronom

Tik-tak, tik-tak, tik-tak ...
Metronom kuca te godine, mesece, dane, sate, minute i sekunde broji ...
A u njih svašta stane ...
Sreća, bol, radost, dešper, mirne vode i uzburkano more ...
A čoek prosti kano balvan na Vrbas vodi plovi dalje ...
Sabira i skuplja sve što mu vetar nanese i zemlja šapne ...
Slaže u neki svoj album, folder, škrinju, sve čuvajući za neke mirne dane kada će to nekom ispričati i s melanholičnim osmehom setiti se baš onog jazavca što se u paprati krio i zapaljenog filtera 57-ice, bem li im nanu što ga pakuju naopačke ...
Vreme lukavo prolazi i album stenje pod pritiskom obilja materijala, overload se naslućuje ...
A nikako da dođu ti mirni dani i trenuci reminescencije ...
Sve dok, jednog nervoznog dana, kada se skupi tušta i tma jada, insan obični ne kaže sebi :"More, da se nosi sve u tri pičke lepe materine..." i sadržaj albuma isprazni u nabujalu reku, da se bar ribe nečemu obraduju ...
Misleći da je time očistio tragove svoje i da će rasterećenje brzo doći ...
Zajebo se u startu ...
Madr Nejčr se pobrinula da se neki folderi ne mogu obrisati ...
I te slike ostaju, spakovane, isplivaju i nezvane, uz uh i oh i eh ...
Sve dok metronom kuca ...
Tik-tak, tik-tak, tik-tak ...