Tri starca

Pod prastarom šljivom, duboko u dnu dvorišta, dok lagani vetar nosi lišće boje careve kolevke a stari Ferguson negde u daljini svoje rime sklapa, sede tri starca, vršnjaci iz prohujalih ratova, obnova, država i vlasti ... Pored glasnog "Jah..." koje se čuje tu i tamo, u kome je sadržano više mudrosti nego u aleksandrisjkoj biblioteci, prozbore koju s vremena na vreme, vrteći film za koji se ne traži karta ...
"Ono kad je Dane Milin poša na leto u općinu Skakavac,  je li ponija i sugubu tapiju za Štrekovac, nešto se ne sjećam..."
"Mislim da jest, ako se nije što nakomba pive ka što zna, ćaća ga zakarta, još nije tri zore svoj sastavio..."
"Nemoj, Đuro, očiju ti, on ti je valjan momak, sve lijepo poradi po polju, starijima nazove dobar dan i dobru sreću, posluša ako što treba, prinese i odnese, duša mu pevala ..."
"Jeba te patak, Jovo, pa ne mislim mu ja zlo no pričam da mu ne valja ta prokleta piva, odnijela je i bolje od njega. Samo rečem da se šoek dovatio cuce i ne pušća ..."
"Prdavac, nije se on dovatio pive od sreće i slasti, no od nevolje, nemoj se pravit blesav, komušina te izela. Znaš da su izginuli svi u ovom zadnjem ratu što ga nije bilo..."
"Znam mu ja i ćaću i mater još kad su prvi ljudi u selu bili. Nisi moga kod nji pored kapije proć a da te ne svrate i ka ćesara počaste. Nije on moga od njih odmać daleko, sve i da je šćio..."
"Ma, što vam, je, njakavci jedni, samo sam pita jel ponija tapiju za Štrekovac, znaš da će nam je uzet oni drogovoljni, dragovoljni, jebem li im neđelju, već je mirišu od Svetog Ilije. Ako ne nađe tu tapiju i da je onijem kurjacima činovničkim, ode Štrekovac u milu lijepu bez dolame i čakšira. Pa ćemo blago vodit na Lemić Brdo, da omrknemo dok stignemo ..."
"Završio je to Dane, ja ti tvrd stojim, on kad čega dovati, to i uradi. Ako je i koju više popio, nije mozak izgubio, zna i on šta nam svima taj Štrekovaca vredi. Viđećeš, eto kolko sjutra kad mali dođe, reka mi je donijet duhana iz grada."
"Dobro, de, šta ste se navrzli ka buđ na šljivu. Viđećemo, jašta.  Pričamo samo, vjerujem i ja da je on pravi čoek, no samo tako velim ..."
"Jah ..."
"Jah..."
"Jah..."
I tako ...
Dan lagano ustupa mesto mesečevim stopama koje lakim korakom prekrivaju seoski put i na umorne oči koje su ovu smenu mnogo puta dočekale navlači san ...
Starci se lagano razilaze, sutra je novi dan, valja odmoriti i za novu se priču spremiti ...
A lopov šumski, stari vukan, gleda iz Štrekovca, zna ih i on dobro, čeka da starine vrata zamandale kako bi nekim nestašnim kokama laku noć poželeo ...