Videh laki korak kako u damarima zvoni ...
Osmeh koji usne čulne dozva k meni dužnikom me večnim čini ...
Reči kao perle kotrljaše se po starom kafanskom stolu, no se čuti ne dadoše ...
Krošnja stare lipe šeretski mi je kroz prozor sa starim zavesama namigivala ...
Dok mi nektar njenog šapata ne donese spokoj ...
O, oci otaca mojih ...
Lutanja više nema ...
Duša je duši krletku našla i rado poklonila ...
Sreći se ime zna ...
A miris stare lipe me uvek na nju sjeti ...
I nove dane najlepšim nitima kroji ...
Napisi mi pesmu, mazila se je
ОдговориИзбришиnisam znao da li cu umeti
reci jesu moje igracke
cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
i svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
ali, postoje u nama neke
neprevodive dubine
postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je
i nisam znao da li cu umeti
voleo sam je tako lako
a, tako sam tesko to znao da pokazem
a, onda odjednom raspored
mladeza na njenim ledjima
kao tajna mapa pokazao mi je
u koju zvezdu treba da se
zagledam i tako
eto ti pesma, ludo jedna...
<3
Hvala @
Ima nas pesnika vise, vidju ja ...
ОдговориИзбришиNeka su ti srecni puti, zvezdo moja ...