Jednom zauvek, znao sam svoju zalost, cesto i cesto, iako ne uvek, da sam je voleo nasuprot razumu, nasuprot obecanju, nasuprot miru, nasuprot nadi, nasuprot sreci, nasuprot svim mogucim obeshrabrenjima.
Jednom zauvek, nisam je voleo nista manje zato sto sam sve ovo znao, I to me nije nista vise obuzdavalo, nego da sam predano verovao da je ona ljudsko savrsenstvo.
Нема коментара:
Постави коментар