Milje ...

- Ono shto je vazhno, to se ne vidi...
- Naravno...
- To je kao sa cvetom. Ako volis jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noccu gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cvecce.
- Naravno...
-To je kao s vodom. Ona koju si mi dao da pijem bila je kao muzika, zbog chekrka i uzheta... seccas li se... bila je slatka.
- Naravno...
- Gledaces noccu zvezde. Moja je isuvishe mala da bih ti pokazao gde se nalazi. Bolje je ovako. Moja zvezda bicce za tebe jedna zvezda. Voleces dakle da gledas sve zvezde... Sve ce one biti tvoji prijatelji. A zatim, poklonicu ti neshto...
On se opet nasmeja.
- Ah! mali moj, mali moj, tako volim tvoj smeh!
- Upravo to ce biti moj poklon... bicce to kao s vodom...
- Shta hoces da kazhes?
- Za sve ljude zvezde ne znache isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodichi. Za druge, one su samo male svetiljke. Za uchenjake one su problemi. Za mog poslovnog choveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ccute. A ti, ti ces imati zvezde kakve niko nema...
- Shta hoces da kazes?
- Kad budes gledao nebo, nocu, poshto cu stanovati na jednoj od njih, to ce za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ces imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao.
- A kada se uteshish (chovek se uvek uteshi) bicce ti milo shto si se sa mnom upoznao. Ostaces mi uvek prijatelj. Pozheleces da se smejes sa mnom. Otvorices ponekad prozor, onako iz zadovoljstva... I tvoji prijatelji bicce iznenadjeni kad te vide da se smejes gledajuci u nebo. A ti ces im tada reci: "Da, zvezde me uvek zasmejavaju!" A oni ce pomisliti da si lud. Ala sam ti podvalio...
On se i dalje smejao...
- To ce biti kao da sam ti dao, umesto zvezda, shaku praporaca koji umeju da se smeju...