Asocira na bezbrigu, ležernost i opuštenost ...
Često poželim leći na livadu i gledati u nebo ...
Dok uragan života tutnji negde iza i nosi sa sobom bezbrojne brige i crtice koje negde treba složiti ...
A na livadi mir i tišina ...
Poljsko cveće me gleda i šapuće ...
Priču o vremenu koje sobom nosi ljude, događaje i slike stvarne i nestvarne ...
Slušam ...
Dišem zatvorenih očiju i pratim ludo srce koje i dalje kuca ...
Čuva ono što je u njemu zapisano i čeka nove dane, nove slike i nove radosti ...
Srecno gledanje u nebo, dragi Vronsky...
ОдговориИзбришиPostoje ljudi kojima su slova zalepljena za prste.
Bilo kako spustili ruku na tastaturu, nastace najlepse price.
Sto sam starija, sve bolje shvatam tu caroliju.
Znam da su slova zakacena nevidljivim nitima koje krecu od trepavica, preko srca, pa motaju sarenu predju duse, i tako ukrasena klize do jagodica prstiju. Da se tamo zakace dobrotom, pamecu i iskustvom.
Lepe se za duse onih sto ih bez daha citaju, kao konfete za zajapurene novogodisnje obraze.
Drago mi je da poznajem jednog od njih.
Sarmantnog krajiskog, sto moze pisati i o cvikcanglama, a da to zvuci kao najveca mudrost.
Belog zecolikog...
Vuka pogleda bistrijeg od gorskog jezera...
Dobro te nasli u Tvom svetu, dragi Vronsky.
I neka jos dugo otkrivam dubinu svoje duse zagledana u Tvoje oci...