Kontemplacija ...

Ponekad hajvan prosti zablokira i ne mere ni napred ni nazad ...
Onda se prepusti tišini i misli deponuje za neko srećnije vreme ...
Gleda, sluša, misli, diše ...
Svaka reč je kao olovo teška ...
Pazi da se ne obruka i izgovori što neprikladno i smutno, dodatno gazeći ionako opterećen tas na vagi strpljenja ...
Tada mu je najbolje društvo mrak i unutrašnja strana kapaka, zaleđen trenutak u vremenu koji stoji kao vodeni žig i čeka ...
Čeka da se probudi vispreni libido i potera čeze putem dobro znanim ...
Putem osmeha, topline i aktivnog korteksa ...
Onda sledi galop ...
Obrtometar pokazuje maksimum, mašina juri, sebi se radujemo ...
Plovimo kroz sekvence života koje se uporno smenjuju i nove priče u tefter upisuju ...
Do nove prilike da ih čovek iznutra pogleda i s osmehom ih isprati ...