MP3 na usima, duga setnja Adom, misli koje se bistre pored vode, prohladno vreme ... Standardna procedura za punjenje baterija i praznjenje stresokoka ... Leto je proslo, nema vise guzvi, tek pokoji zaludni dzoger ili deka koji jos sa Krcunom i Lekom razgovara ... Prija ... Pasao sam i mesto gde je macak pravio govedji gulas sa svinjskim nogicama, bolji jos nisam probao, doduse, skupljao sam i ja drva za vatru, nije da me nema u tome, ali ... U svom kosmosu polako nailazim na grupu veselih mladica koji su izveli svoga staforda u setnju, no mi se nesto ucini sumnivim pa skidoh sluske ... Slika postade krajnje neprijatna ... Pas nabildovan kao i njegov vlasnik je davio neko kerce lokalno dok su se oni smejali toj vezbi ... Puce neki osigurac u glavi, dohvatih neku granu i pravo medju kerove, solidno sam pomilovao staforda, cenim da je lekcija bila ubedljiva, nismo ulazili u dalju debatu o makroekonomiji ... Za razliku od vlasnika i njegovih par drugara koji se, cini mi se, nisu bas slozili sa mojim postupkom te su krenuli u pravcu znane argumentacije ... Sad ide onaj deo kada ja krecem ka njima, munje biju iz ociju, slazem ih kao fert gredice i tako ... Ma jok ... Bjegunac je nas, te dadoh petama vetra, strateski se povlaceci u sumu, u nadi da su mi partizanski geni ipak blizi nego njima ... Tako i bi, malo levo, malo desno, Albukerki i ja zamakoh u dzbunje, omladini sam priredio free fitness, welness, jedna kuca srecna, jedna manje blesava, win / win situacija ... Sacekah u pitomom zelenilu jos malo, pa na drugu stranu, uz koriscenje svih izvidjackih trikova ... Eto ... Video sam garavog kucova sledece nedelje na istom mestu, nije me prepoznao, al' ako, meni je srce nekako nasmeseno bilo ... Nastavio sam setati znanom stazom uz tihe note i poneki pogled u daljinu, sa zvezdama u ocima, spokojem u glavi i zentom u nogama, bes ga, ziva dusa ...
Нема коментара:
Постави коментар