Nikom nije dala da je zove baka, nema te sile i vojske koja bi je na to naterala ... Vazda je bila u dvoristu, sa zuljevitim rukama koje pamte vise od komplet Cerna, sa maramom na krupnoj glavi i gustom sedom kosom koju je bilo tesko upakovati i u omanji TAM, dok joj je u krilu bilo ili neko komsijsko dete da se ocese za jabuku slesh strudlu slesh krajak vruce pogace ili veliki limeni lavor u kome se nesto cistilo, gulilo, rendalo, seckalo ... Baba Grozdanu su redovno obilazile komsinice da joj ostave kljuceve od kuce, pare za klinca koji iz skole uskoro stize, noz za krompir koje su, eto, zaboravile da vrate iako je pozajmljen proslog Preobrazenja, procitane novine za koje su bile ubedjene da ce ih baba Grozdana procitati, sa sve stranicom za opsesivne kladioce, ma kako da ne ... Od nje se moglo cuti dosta toga, a ponajvise o odrzavanju rublja, posudja i muza kad popije koju zabrojanu ... Niko se i ne seca da li je bila udata, ima li dece, rodbine, odakle je, retko se ko usudio i da pita, a kada bi se taj nemili igrokaz i desio, brzo je zavrsavan njenim camera opscura pogledom ... Stamene gradje, zivela je u sobicku koji je zvala kucicom za ptice uz dogradjenu letnju kuhinju, nekadasnji trem sa koga su i gargojle pobegle ... U toj kuhinjici, stanari stare kuce su redovno dobijali najsvezije informacije o cenama povrca na obliznjoj pijaci, recepte za slatko od dunja i pelcer za slonovo uvo, dok su odlazili svojim bogazama, znajuci da ce baba Grozdanu zateci na istom mestu gde su je ujutru pozdravili... Inace, kuca je podignuta u vreme talasastih frizura i srebrnih tabakera, vlasnik joj je bio predratni trgovac stofom, jasno oznacen kao narodni neprijatelj, pa je kuca podeljena brojnim doseljenicima koji su hitro od nje napravili svoj mini sovhoz, a baba Grozdana bi mogla poneti titulu consierge, da je iko znao sta ona znaci ... Godine su prolazile, Federalna postala Socijalisticka, ORA zamenjena samoupravljanjem, fica tristacem ... A deca u baba Grozdaninom dvoristu su se vec devojcila i momcila, opet je ona bila tu da ih sjetuje, da ne bude belaja sto ni Dnjepar oprat ne moze ... Stasase oni za udaju i zenidbu, mnoge je baba Grozdana ispratila, na svadbe nije isla jer to nije za radno i posteno zensko celjade, neka djeco vas, bog vam srece dao, a pameti se nadajte ... Dodjose i neki novi klinci, drugaciji, glasniji, inertniji ... Baba Grozdanina glava se lagano klimala kao masivno klatno na starom satu, sve manje je bilo price i ispomoci, drugaciji vakat ... Mnogi od njih prozbore tek koji polovnu rec dok prolaze pored letnje kuhinjice, da ispostuju starinu ... A ona polako tone u svoj svet, dok noge sve manje slusaju, a guste obrve se navlace na usahle oci i izborano lice, manje i zbori, glas joj je tisi, nema u njemu vise one amazonske odlucnosti, britkog nauka niti jasnog ali postenog prekora ... Sve cesce sedi pored vernog smederevca i gleda negde u daljinu, dok se na platnu stare ograde odvija samo njoj znani film, bez muzike, efekata i bogate produkcije ... Sve dok jednog dana neko ne primeti da nema baba Grozdane u dvoristu, pa udjose u njenu sobicu koja nikada nije ni bila zakljucana ...Tog dana se baba Grozdana preselila u svoju nebesku vilu, gde su je cekali svi oni o kojima nikom iz stare kuce nije pricala ... Godinama posle toga, mnogi su dolazili i pitali za baba Grozdanu, ali im niko nije znao reci tacan dan i nacin njenog odlaska, bas tada je bio vazan sastanak, moralo se i tako ... Neretko pod starim tremom i danas mozete videti nekog od staraca koji jos uvek, sa blagim osmehom, gleda u baba Grozdanin cosak i seca se svojih kratkih pantalona i njene tople strudle ... Dovoljno da ih, makar i na trenutak, baba Grozdana vrati u detinjstvo i komletira spomenar pre nego sto joj se pridruze u nekom novom dvoristu ...
Нема коментара:
Постави коментар