ETNO BIZNIS

Dobar dan, domaćine!
Dobro te oko gledalo, dete !
Rekoše nam da ste vi proizvođač novog leka protiv osteoporoze ?
E, ako su vam rekli tako...
Da nije jedan šimširavi ispred zadruge što se na butelju piva naslanja ? Biće da je Pendula, moram se opsetit da mu zahvalim kocom...
Gospodine, mi smo iz TV Nebula i želimo našim gledaocima da malo približimo poreklo ovog hit proizvoda, veliko je interesovanje ...
Sunac ti žarani, da sam znao, pa ranije da krenem sa politikom, do sada bi bio minimum predsednik Mesne... Ajte, deco, da ne zborimo na kapiji, nismo ni Bugari ni Turci...
Recite nam, u čemu je tajna uspeha vašeg nutritivnog dodatka "Ako vam ovo ne pomogne, ništa neće" ?
Vidi, dete drago, tajna je u baba Radojki, šta da ti rečem...
Kako to mislite ?
Pa lako... Nju kad uštegne, ona samo napravi ovu kalauču od sitniša i sve ko rukom...
Čega ima u vašem proizvodu i kako ste počeli sa masovnom proizvodnjom ?
Jaka ti je to čarolija, moš misliti - sve ono što živuljke najradije glođu, ne mož ni za čoveka loše biti... Tu ti, dete, ima lešnika, oraja, suvog grožđa i suve šljive, na prekrupači sitnoj samleveno i u kese pakovano... A to što me pitaš oklen proizvodnja, tu ti je onaj moj vrtiguz od unuka najkrivlji... Došo pre godinu dana sa nekijem biznis planom i reče - hajmo, đede, pravit posla od tijeh žvakalica za kosti, mozak i neki amunitet, kaže, to se prodaje ka ludo u gradu... Što ću ja, vidim da se mali zalaufo, jede ga oni grad ka i svakog što je sa livade doteka... Ajd, reci ti meni kako to manta, pa da ga pravimo, jebem li mu pendžet na cipeli... Objasni on mene, ima toga na staroj podkosici kolko oš, pa se ti zanimaj... A šljive i grožđe smo i vako sušili, kad začepi guzca, nema bolje medecine... Smućka ti on malo ovog, malo onog, nešto spakova u par kesa i odnese u grad... Eto ti ga za par dana, kaže, đede, našo sam tržište... Kome li je ispalo, vrati čojeku, ne sramoti se... Ma ne, kaže, možemo prodat ovi naš proizvod... Je li, sokole, baš tako... Tako... Ajd ti, onda, polako, pa skupljaj, melji i pakuj, a ja ću se već zabavit nečim ka i poslednjih šeset godina... Vidim ja, primilo to njega, sav se upro i ne staje ni da otoči... Poboravim ja tako svoje, pa malko i pomognem, vidim ja da on toga kamaru napravi... Nekoliko dana tako, on uprti džakove, u Ladu, pa u grad, ja mu velim - sa srećom ti, sokole, da berićet vidiš... Nema njega mesec dana, ja mislio da je sreća pa je našo neko čeljade za priženit, kad eto ga, dolazi... Parkira Ladu i vadi iž nje veliki paket, što ti je to, televizor, veli... Kakav televizor, muke te izjele, šta ćeš sa tim... To sam, veli, tebi donio, od onijeh oraja i šljiva zaradio... Čuj, televizor od oraja i šljiva... Žignu mene nešto, pa velim - da nisi ti to malko nešto na kartama ili tako... Nisam, đede, slave mi, stvarno je od onog što napravismo... Ajd, dobro, sevap je, oni moj stari TV se već raspo pa ga ja vezo debelim kanapom, ionako vata samo neki dečiji program, dosadili mi crtani filmovi i životinje, imam toga i bez njega... Uključi ga on, brdo nekijeh programa, slika ka upisana, mašala... Pitam ja njega - kako to, sokole, zaradi pare od glodalica samih... Kaže - đede, ja sam ti od onih nekoliko džakova zaradio za celu godinu studija i ovaj TV pride... Oooo, Miloše i Karađorđe, može li to... Veli on, može, nego kako... Dobro, lepi moj, kontam ja da bi ti i nastavio sa tim... Veli on - bih, đede, ako se ti slažeš... A mene milo što će on sad tu bit duže pa se imam s kim porazgovarat, jakako... I tako... Malo po malo, dođoše još dvojica-trojica nekijeh momaka njegovih, fini ljudi, rade barabar sa njim, otkupiše po selu sve što je te sitnurije bilo, pa pakuj u neke male kesice, donio on i mašinu, veverica nacrtana na kesicama maćim, sve u kutije, pa u grad svaki dan... Novu mi ogradu kupio i ovi traktor nedonošče, freza ga zovu, pa sa njim sad i radi i sadi po celi dan... Neka, dobro je, valjda je sreću i on u tome našo...
Divna priča, gospodine, samo da vam kažem, da je u gradu prava pomama za tim proizvodom i da je nagrađen za kvalitet...
Ojha, još ću i orden neki zakačit na rever, lutko đedina...
Pravite li vi još nešto, od šljiva, na primer ?
Hilzne za Fergusona...
Kako ?
Šta bi od šljiva pravio no rakiju, dete moje ubavo, mučenica od 22 grada, mutav da progovori, ćopav da potrči,  dok je meni moje žute, zime u kostima biti neće...
Imate li nameru i nju dati u prodaju ??
Neka nje meni, dete, što pretekne, imam podosta interesenata u selu, neće se bacit... Nego, ako vi imate još što pitat, eno vam ga moj soko sivi dole na livadi, pa navucite ove čizme za goste, što na njima satrap napisa olmost najk, te polako dole nizbrdo... A đedo ode odmorit, da budem pripravan za taj orden kad ga donesu...