Sta je, Mikane, jope te Djurdja isćerala ...
Ne balavi, tukane dabili tukane, ćeraj šegu s nekijem drugim, no mi dadni jedno ...
Na ti, sta si se obrnjo ki prase pred škare ...
Dela, dela ...
Moga si ga i malo oladit, ka da se krava popišala, jeba te sunac žarki ...
Jes, kad mi popraviš frižider, znaš li kad sam još tražio ...
Jeba te taj što ti kecelju dade i ti njega pa još dva kruga ...
Muči, Mikane, no mi reci što si se smrka ...
Ma, dobro je, biće i gore ...
Reci de ...
Dobro je, velim ti, šta si se navrza ka muva na prkno, miči ...
Znaš da neću otić dok mi ne rečeš ...
Šta ti imam reć, muke te izile, znaš i sam ...
Što, Mikane ...
Otkad mi ćaća ode, vazda mi za vrat stoji ona brunja od ćiće ...
Što će on, taj ti je gradski ćato, da ako je dvaput vodje doša u veku svome ...
Što oće, veliš ... Oće livadu dolje kod Utinje, znaš da je ćaća tamo vazda ćera blago, nema je take u po Korduna i Like ...
Znam, jašta, no što će njemu livada, da neće onog svoga stojadina parkirat tamo, kru mu vazda crn bio ...
Ma ...
Zafalilo čoeku para, pa je oće prodat, veli, ima tu i njegovog ...
Šta veli, njegovog ...
Pa dje je bio sve ove godine, da ti je ćaću jednom obiša i buđavu šljivu donija, no se gospon Luštrišimuš u grad zakanta i seljake sa crnim križom precrta ...
Jah, no mu zinulo pa sve me zove, veli da se ka ljudi dogovorimo ...
Jeba ti njega, što ga nisu posla tamo đe mu je mjesto ...
Ma esam, no me jope zove, veli, budi čoek, ka da mi to od njega zavisi ...
E, jadna mi coeka ako ga on krsti ...
Ma, ćeo sam ja tu livadu zaular prdat da vratim dug za traktor, no mi se ne da, bem ti mjesečinu sjajnu ...
Jah ...
Neka, daće mi se valjda na drugu stranu ...
A valjda će, dobri moj ...
Samo da me ona moja ne ćera tolko ...
Pušti nju, gledaj sebe i đecu ...
Gledam, oči mi ispale, al ne znam kako namaknut ...
Biće nekako, vazda je bilo ...
Jah, biće ...
Dajde još jedno ovo tvoje grejano ...
E, ćaća te zakarto ...
Jah ...
Нема коментара:
Постави коментар